Katarina (Gradimir) Lazarević: Valjevski džez festival – razgovor sa osnivačem i dugogodišnjim umetničkim direktorom, saksofonistom i kompozitorom  Jovanom Maljokovićem

​

Priču o Valjevskom džez festivalu želela bih da započnemo istorijskim osvrtom na njegove početke.

Valjevo je mali grad. Znate kako izgleda život  u provinciji: postoji  jedno jezgro ljudi koji se druže i koje spaja nešto zajedničko. Klub "Abrašević" , na primer,  bilo je mesto na kome se skupljalo gimnazijsko društvo (u Valjevu je  postojala Viša mešovita gimnazija, sa izuzetnim profesorima i đacima).  Drugo kultno valjevsko mesto jeste  košarkaški klub  "Student".  Tokom mnogobrojnih razgovora 1982. godine  javila se ideja:  zašto ne bi u Valjevu nastupili  najbolji domaći džez muzičari? U to vreme  ugasio se Bledski džez festival koji je bio najveći i najznačajniji džez festival u Jugoslaviji. Svirati na Bledu  bio je prestiž za svakog džez muzičara. I ja sam tada došao na ideju - zašto Valjevo ne bi postalo centar okupljanja džez muzičara ? Mi smo sve važne jugoslovenske centre povezali i 6. maja 1984. godine održan je prvi Valjevski džez festival. To je zaista bila senzacija i za grad i za nas organizatore i inicijatore.  Nismo znali šta će se desiti, kako će publika reagovati, da li će ideja uspeti …

​Ideja je bila da se pre svega, na jednom mestu, okupe naši muzičari

Tako je. Podvlačim najbolji džez muzičari jer smo želeli da Valjevski džez festival bude pandan Bledskom. U to vreme muzički urednik Big benda RTBa  bio je trubač Predrag Kokan Krstić čiju podršku osnivanju Valjevskog džez festivala želim da istaknem.  Kada imate na otvaranju festivala Big bend - to je velika stvar. Do tada Big bend RTBa nikada nije gostovao u Valjevu. Na prvom  Valjevskom džez festivalu  nastupio je i Marković - Gut sekstet, u to vreme najbolji i najpoznatiji džez ansambl, zatim  Ratko Divjak iz Ljubljane, Pera Ugrin… Festival je krenuo u velikom stilu. Trudili smo se da svake godine pratimo jugoslovensku džez scenu, da vidimo ko je šta uradio, koja su izdanja najzanimljivija. Fascinantno je  ko je sve svirao u tom malom Valjevu tokom svih ovih godina!

​Za Valjevski džez festival vezuje se  džem sešn koji je stekao veliku slavu među muzičarima i publikom.  U Beogradu se odvijao Newport Jazz Festival koji je preimenovan u Beogradski džez festival. Najbolje svirke su se dešavale na džem sešnima nakon koncerata  u Domu omladine.  Pošto sam  bio učesnik na Beogradskom džez festivalu a samim tim i na tim džem sešnima, trudio sam se da to iskustvo preslikam  na našem festivalu u Valjevu. Najteže je bilo udahnuti tu atmosferu.

Na Valjevskom džez festivalu učestvovali su muzičari iz Ljubljane, Skoplja, Zagreba, Beograda... Pretpostavljam da  se između njih može uočiti stilska razlika u zavisnosti kojoj sceni pripadaju.

Dosta muzičara iz Beograda, a posebno iz Ljubljane, Zagreba  školovalo se na Džez akademiji u Gracu.  Svi ti đaci koji su dolazili da sviraju u Valjevu predstavljali su jednu  novu struju, novi pravac u džezu.  Mi beogradski muzičari bili smo naslednici  američke škole, džeza koji se neguje na Berklee-ju. Muzičari iz Zagreba i Ljubljane  bili  su okrenuti  ka evropskom džezu koji je više usmeren ka klasici. Bez obzira na razlike, obe struje su sa velikim uživanjem i uvažavanjem slušale nastupe onih drugih.

Izvođači u čijem izrazu uočavamo sintezu balkanskog folklora i džeza takođe su učestvovali na Valjevskom džez festivalu, a Vaše stvaralaštvo i originalni autorski izraz koji negujete karakteriše ova vrsta fuzije.

​Džez muzičari u svetu i kod nas shvatili su da je zanimljivo koristiti folklor jer ste sa njim  mogli da gradite neki novi stil jer su svi ostali svirali standardizovan - ili evropski ili američki džez. Folklor  je izazov muzičarima pre svega zbog neparnih ritmova.
Kada sam snimio prvu ploču želeo sam da pokažem nešto svoje  jer sam dobro poznavao tu muziku, a posebno mi se dopadala ona iz okoline Niša. U pisanju aranžmana za prvu ploču puno mi je pomogao Miša Krstić. Ja sam uspeo da se sa sintezom folklora i džeza  uspešno izborim i napravim prilično dobar uspeh. Veliki majstori ovog pravca su Bugari, Rumuni, oni su to doveli do savršenstva.

Koji domaći autori tog usmerenja su učestvovali na Valjevskom džez festivalu?

Grupa Hazari iz Niša se pojavila prva. Ja sam bio oduševljen kada sam ih čuo. Taj stil nije bio dominantan, ali Džez festival u Valjevu bio je otvoren za različite pravce.  Bendovi  koji su svirali džez – rok, fank nastupali na našem Festivalu.

​Posle raspada Jugoslavije kako je izgledala koncepcija Festivala? 

​Ja sam se trudio da sa tim poznanicicma i prijateljima ne pravimo granice. Matija Dedić je oduševljeno više puta dolazio u Valjevo, pa Bojan Zulfikarpašić .. Ne postoji ime koje je značajno u svetu džeza sa ovih prostora,  a da nije bilo kod nas. Mi smo voleli i da nam dođu neki gosti, stranci. Big bend iz Češke, fantastični muzičari, nastupali sa svojim programom . Stjepko Gut je nekoliko puta dovodio svoje prijatelje iz Amerike.  Duško Gojković je nastupao sa internacionalnim  sastavima. To je sve doprinelo kulturi ne samo Valjeva, nego i Srbije.

​Kada se osvrnemo unazad proteklih 30 godina, kakvo je interesovanje medija i publike za džez?

​Potrebno je zahvaliti Radio Beogradu, pre svega. Direktno se prenosio Festival. Pravljene su emisije o Festivalu (Raša Petrović,  Radio 202, emisija „Sav taj džez“). Televizija je snimala koncerte i emitovala ih je tokom godine, tako da dugujemo veliku zahvalnost Radiju i Televiziji Srbije za propagandu Festivala.
Nije bilo lako okupiti publiku u Valjevu. Neko dolazi na koncerte jer je zaista poznavalac džeza, a neko iz radoznalosti.

Pretpostavljam da ste nailazili na mnoge izazove tokom godina, da ste možda razmišljali i da odustanete...

Tačno 32 godine, do 2017, bio sam umetnički direktor i uvek smo imali finansijskih problema. Oko toga sam se najviše borio i brinuo da li ćemo uspeti.
Istakao bih podršku poslednjih godina Ministarstva kulture i Sokoja.