Bojana Radovanović: O sceni, festivalima
i značaju živih svirki sa Milanom Rakićem
Kako bismo stekli uvid u to kakvu ulogu u funkcionisanju srpske underground scene imaju dve najveće i najžešće festivalske manifestacije, Festival srpskog podzemlja koji se održava u Domu omladine Beograda i Explosive bina Exit festivala, razgovarali smo sa Milanom Rakićem.
Milanovo ime se u underground krugovima vezuje se bendove kao što su May Result, The Stone, izdavačku kuću Grom Records, organizacije Serbian Hellbangers i MH Concerts i druge, a upravo je zbog dugogodišnjeg predanog rada u svim aspektima scene, on ovom prilikom i naš sagovornik.
Milanovo ime se u underground krugovima vezuje se bendove kao što su May Result, The Stone, izdavačku kuću Grom Records, organizacije Serbian Hellbangers i MH Concerts i druge, a upravo je zbog dugogodišnjeg predanog rada u svim aspektima scene, on ovom prilikom i naš sagovornik.
FESTIVAL SRPSKOG PODZEMLJA
... sve je neizvesnija budućnost muzike kao umetnosti
i vitalnog razvoja nezavisne muzičke scene pre svega.
Bojana, CEPOM: Pored koncerata stranih bendova u Srbiji koje organizuju MH Concerts i Serbian Hellbangers, jedan od najznačajnijih događaja za našu underground scenu u poslednjih nekoliko godina jeste Festival srpskog podzemlja (FSP). Reci nam nešto o ideji koja je pokrenula ovu manifestaciju.
Milan: Uvek nam je primarna ideja i želja da na svaki mogući način radimo na aktivnom održavanju domaće scene. Mi ovde živimo, nastali smo i iskalili se na domaćoj sceni (svako od nas koji smo ukljuceni u rade MH / SHB) i, jednostavno, domaća scena nam je uvek prioritet. Naravno, saradnja sa bendovima, umetnicima i individuama koji žele da saradjuju na zdrav i razuman način. Ideja je prosto krenula u svoj samostalni razvoj. Nakon sto smo neko vreme aktivno organizovali veliki broj stranih gostovanja ponovo smo, po ko zna koji put, uvideli činjenicu da je na domaćoj sceni sve manje aktivnih i kvalitetnih dogadjaja. Niko se ne bavi organizacijom koncerata ili festivala, vec sami bendovi. Mi smo hteli da iskoristimo naše znanje i iskustvo i da sve kvalitetne bendove objedinimo u prostoru kao sto je Dom omladine Beograda, gde su zaista ispunjeni vrhunski uslovi za održavanje koncerata. Većina bendova iz dosadasnjih izdanja FSP-a je prvi put zasvirala u DOB-u baš na FSP dešavanju, što je za nas baš jako bitna stvar.
B: Svake godine okupite značajan broj autorskih bendova iz zemlje. Na koji način se vrši selekcija izvođača? Koji su kriterijumi?
M: Pratimo rad bendova na sceni sto je više moguće. Gledamo da svi bendovi imaju što aktivniji rad, da se trude oko svog identiteta i da su prisutni studijski i koncertno. Kriterijum je kvalitet, zaista. Opredelili smo se za ekstremnije stilove, alternativne pravce koji nemaju nikakvu prođu u medijima (kojih je svakako jako malo) i uslov da se neko pojavi na FSP-u je pre svega da bend obitava i stvara u underground krugovima. To je najvažnije, a onda na dalje gledamo sve aspekte koji čine jedan bend i njegov rad, karijeru i stvaranje.
B: Uzimajući u obzir simptome 21. veka na našoj sceni – masovno gašenje prostora za svirke, slabljenje infrastrukture te scene i prevashodno internet promociju bendova – koji vam je presudni izvor informacija o novim kvalitetnim bendovima?
M: Da, nova era je donela nove načine predstavljanja i plasiranja informacija. Naravno, danas je najčešće i najbrže praćenje rada nekog benda putem interneta gde ste u svakom trenutku u mogućnosti da proverite šta se desava u taboru tog i tog benda. Internet nam je doneo mnogo prednosti i mnogo olakšica, ali je na žalost doneo i prezasićenje informacijama gde pre svega mlađa populacija koja se tek razvija gubi korak sa realnošću, odrasta u nekom novom vremenu koje nosi nova pravila i kako sada mogu da vidim, sve je neizvesnija budućnost muzike kao umetnosti i vitalnog razvoja nezavisne muzičke scene pre svega. Uvek ce biti lakše mainstream produkciji da plasira svoje proizvode pošto su tu ogromni uplivi novca i, generalno, tu je vec dobro utemeljen kapitalistički sistem vrednovanja svakog segmenta (ovde moram naglasiti da nista pozitivno ne vidim u bilo kom vidu upliva kapitalizma u i na muzičku scenu). No, da se vratim na pitanje. Jednostavno pratimo kroz sve moguće raspoložive kanale, ali jedan od presudnih je i posećivanje koncerata i festivala gde možemo čuti i videti bendove direktno.
B: Izborom bendova pokrijete širok dijapazon žanrova i podžanrova koji spadaju u underground. S tim u vezi, da li je za vas važnije napraviti žanrovski raznovrsniju ponudu ili, pak, predstaviti najkvalitetnije izvođače u datom trenutku?
M: Da, trudimo se da pokrijemo što više alternativnih muzičkih pravaca i uvek tragamo za novim. Kvalitet je, naravno, najpresudniji.
B: Festivalu, pored muzičkog programa, značajno doprinosi i drugi deo postavke. Promovišući umetnike, fotografe, izdavače i uvezujući čitavu priču sa portalima, oživljavate u malom sve ono što čini jednu scenu. Kakva je reakcija publike na celokupan multimedijalni paket koji pružate? Takođe, kako sami umetnici, koji su inače „u senci“, reaguju na ovakvu vrstu promocije?
M: Da, bez pokrivanja svih segmenata scene – a to su svi koji ucestvuju u njenom radu – nema smisla održavati ovakav događaj, bar po meni. Ako je naziv Festival srpskog podzemlja to znaci da svoje mesto u njemu moraju da imaju svi koji zasluzuju isto. Prvi festival je bio dosta sumnjičavo praćen u najavi, pošto većini fanova nije baš bilo jasno šta će tu izložba npr. Međutim, nakon prvog događaja sve je leglo na svoje i publika je prihvatila ceo koncept kao jednu neraskidivu nit. I umetnici su bili sumnjičavi u početku, ali sada, nakon 3 dela festivala, javlja nam se veliki broj umetnika koji žele da učestvuju pošto su ljudi shvatili važnost ove misije, a to je objedinjavanje svih snaga underground pokreta. Slanje jedne poruke od svih činilaca a to je: mi postojimo. Ali jos bitnije, međusobno razmenjivanje informacija i povezivanje među različitim sektorima (da ih tako nazovem) scene. To je još bitniji segment, pošto nam zdrava saradnja i upućenost jednih na druge daju nove šanse i nove mogućnosti.
Milan: Uvek nam je primarna ideja i želja da na svaki mogući način radimo na aktivnom održavanju domaće scene. Mi ovde živimo, nastali smo i iskalili se na domaćoj sceni (svako od nas koji smo ukljuceni u rade MH / SHB) i, jednostavno, domaća scena nam je uvek prioritet. Naravno, saradnja sa bendovima, umetnicima i individuama koji žele da saradjuju na zdrav i razuman način. Ideja je prosto krenula u svoj samostalni razvoj. Nakon sto smo neko vreme aktivno organizovali veliki broj stranih gostovanja ponovo smo, po ko zna koji put, uvideli činjenicu da je na domaćoj sceni sve manje aktivnih i kvalitetnih dogadjaja. Niko se ne bavi organizacijom koncerata ili festivala, vec sami bendovi. Mi smo hteli da iskoristimo naše znanje i iskustvo i da sve kvalitetne bendove objedinimo u prostoru kao sto je Dom omladine Beograda, gde su zaista ispunjeni vrhunski uslovi za održavanje koncerata. Većina bendova iz dosadasnjih izdanja FSP-a je prvi put zasvirala u DOB-u baš na FSP dešavanju, što je za nas baš jako bitna stvar.
B: Svake godine okupite značajan broj autorskih bendova iz zemlje. Na koji način se vrši selekcija izvođača? Koji su kriterijumi?
M: Pratimo rad bendova na sceni sto je više moguće. Gledamo da svi bendovi imaju što aktivniji rad, da se trude oko svog identiteta i da su prisutni studijski i koncertno. Kriterijum je kvalitet, zaista. Opredelili smo se za ekstremnije stilove, alternativne pravce koji nemaju nikakvu prođu u medijima (kojih je svakako jako malo) i uslov da se neko pojavi na FSP-u je pre svega da bend obitava i stvara u underground krugovima. To je najvažnije, a onda na dalje gledamo sve aspekte koji čine jedan bend i njegov rad, karijeru i stvaranje.
B: Uzimajući u obzir simptome 21. veka na našoj sceni – masovno gašenje prostora za svirke, slabljenje infrastrukture te scene i prevashodno internet promociju bendova – koji vam je presudni izvor informacija o novim kvalitetnim bendovima?
M: Da, nova era je donela nove načine predstavljanja i plasiranja informacija. Naravno, danas je najčešće i najbrže praćenje rada nekog benda putem interneta gde ste u svakom trenutku u mogućnosti da proverite šta se desava u taboru tog i tog benda. Internet nam je doneo mnogo prednosti i mnogo olakšica, ali je na žalost doneo i prezasićenje informacijama gde pre svega mlađa populacija koja se tek razvija gubi korak sa realnošću, odrasta u nekom novom vremenu koje nosi nova pravila i kako sada mogu da vidim, sve je neizvesnija budućnost muzike kao umetnosti i vitalnog razvoja nezavisne muzičke scene pre svega. Uvek ce biti lakše mainstream produkciji da plasira svoje proizvode pošto su tu ogromni uplivi novca i, generalno, tu je vec dobro utemeljen kapitalistički sistem vrednovanja svakog segmenta (ovde moram naglasiti da nista pozitivno ne vidim u bilo kom vidu upliva kapitalizma u i na muzičku scenu). No, da se vratim na pitanje. Jednostavno pratimo kroz sve moguće raspoložive kanale, ali jedan od presudnih je i posećivanje koncerata i festivala gde možemo čuti i videti bendove direktno.
B: Izborom bendova pokrijete širok dijapazon žanrova i podžanrova koji spadaju u underground. S tim u vezi, da li je za vas važnije napraviti žanrovski raznovrsniju ponudu ili, pak, predstaviti najkvalitetnije izvođače u datom trenutku?
M: Da, trudimo se da pokrijemo što više alternativnih muzičkih pravaca i uvek tragamo za novim. Kvalitet je, naravno, najpresudniji.
B: Festivalu, pored muzičkog programa, značajno doprinosi i drugi deo postavke. Promovišući umetnike, fotografe, izdavače i uvezujući čitavu priču sa portalima, oživljavate u malom sve ono što čini jednu scenu. Kakva je reakcija publike na celokupan multimedijalni paket koji pružate? Takođe, kako sami umetnici, koji su inače „u senci“, reaguju na ovakvu vrstu promocije?
M: Da, bez pokrivanja svih segmenata scene – a to su svi koji ucestvuju u njenom radu – nema smisla održavati ovakav događaj, bar po meni. Ako je naziv Festival srpskog podzemlja to znaci da svoje mesto u njemu moraju da imaju svi koji zasluzuju isto. Prvi festival je bio dosta sumnjičavo praćen u najavi, pošto većini fanova nije baš bilo jasno šta će tu izložba npr. Međutim, nakon prvog događaja sve je leglo na svoje i publika je prihvatila ceo koncept kao jednu neraskidivu nit. I umetnici su bili sumnjičavi u početku, ali sada, nakon 3 dela festivala, javlja nam se veliki broj umetnika koji žele da učestvuju pošto su ljudi shvatili važnost ove misije, a to je objedinjavanje svih snaga underground pokreta. Slanje jedne poruke od svih činilaca a to je: mi postojimo. Ali jos bitnije, međusobno razmenjivanje informacija i povezivanje među različitim sektorima (da ih tako nazovem) scene. To je još bitniji segment, pošto nam zdrava saradnja i upućenost jednih na druge daju nove šanse i nove mogućnosti.
EXIT EXPLOSIVE BINA
Nastup na Exitu je prestiž i šansa našim bendovima da osete duh ogromnog festivala
i da dele binu sa nekim od najjačih svetskih imena metal, punk, hc...
B: Kada je reč o Exit festivalu i Explosive bini, može se reći da na takvom festivalu ona predstavlja svet za sebe. Explosive bina je specifična i zbog odnosa stranih i domaćih izvođača. Da li postoji plan kojim se vaš tim rukovodi kada je reč o tom odnosu? Imate li, grubo govoreći, postotak domaćih bendova koji želite da ispunite?
M: Apsolutno, Explosive bina je svet za sebe i nije kliše kada se kaze festival u festivalu. Ne, nema postotka, već se takođe trudimo da u odabiru prepoznamo i ponudimo kvalitet kada je rec o domaćoj sceni. Nastup na Exitu je prestiž i šansa našim bendovima da osete duh ogromnog festivala i da dele binu sa nekim od najjačih svetskih imena metal, punk, hc... Postojanje Explosive bine na festivalu kao što je Exit je višeslojno bitno, pre svega, po mom mišljenju, što ekstremnom zvuku daje posebno mesto za plasiranje poruke i stava koji svaki od ekstremnih pravaca nosi. Jer koliko god poznato i jako ime svira na Explosive bini to je i dalje duboki underground za publiku koja dolazi recimo samo na Main stage.
B: Explosive bina takođe nudi žanrovski šarenoliku paletu tvrđeg zvuka, najčešće grupisanu prema danima. Ono što najviše raduje, jeste da i mi konja za trku imamo, tj. da naši ljudi dobiju priliku da sviraju na, biću slobodna da kažem, tematskim večerima, sa stranim bendovima koji odgovaraju njihovom žanrovskom opredeljenju. Nama je sada zanimljivo na koji način se naši bendovi pozicioniraju u okviru same satnice, u odnosu na headliner-e. Možeš li mi reći nešto više o tome?
M. Baš ta raznolikost daje posebnu čar Explosive bini, pošto objedinjavanje pravaca kod nas baš i nije popularno, a Explosive bina to nudi od svog nastanka 2005. godine. Pozicija domaćih bendova je u većini slučajeva početni ili završni segment programa, pošto je glavnina programa popunjena najvećim imenima i bendovima koji generalno nose program svojim statusom. Ja uvek ponavljam svim bendovima isto, a to je da je najbitniji momenat kada upisuješ svoj bend na biling Exit festivala. To je šansa i, da kazem, marketinski potez koji se retko dobija i koji svakako treba da se iskoristi.
B: Jedna novost je i učešće naših bendova na Revolution festivalu u Temišvaru. Kakva je saradnja sa njihovom Xtreme binom?
M: Da, novi front je otvoren heh. Odlično je i, tako da kažem, naši bendovi dominiraju zajedno sa lokalnim. Što je najbitnije, naši bendovi su tamo fenomenalno prihvaćeni i svi su imali do sada odlične koncerte. Ja sam recimo veliki fan benda Bombarder čiji je koncert u Temišvaru bio jedan od boljih koje sam video / čuo (a nagledao sam ih se). Atmosfera je bila kao da smo u sred Beograda...fenomenalno. Takođe, takav proboj i šansa da se bendovi predstave nekoj stranoj zemlji su neprocenljivi. Neverovatno je da sa graničnom zemljom čiji veliki grad je na svega dva sata vožnje od naših velikih gradova nismo imali gotovo nikakvu muzičku saradnju kada je reč o underground scenama obe zemlje. Sve se svodilo na jako slabe i izolovane konekcije. A sada, nakon 3 Revolution festivala, situacija je daleko bolja. Na primer, direktna akcija bila je na ovogodisnjem FSP-u, kada su promoteri iz Temišvara došli kod nas, gledali bendove i nakon nastupa dogovarali gostovanja u Temišvaru bendova koji su im se svideli, da li može bolji pokazatelj bitnosti ovih događaja (Revolution / FSP)?
B: Bujanje internet kulture koja, osim dostupnosti i brzine informacija, pa i zatupljivanja senzibiliteta za novo, zanimljivo ili drugačije uopšte (što su svakako inače problematični pojmovi), dovodi do pojava specifičnih za muziku. Dakle, ispada lakše i čak, daleko isplativije, da se sedi kod kuće, vežba i samostalno snima, kako bi se dostigla pozicija youtube virtuoza i eventualno došlo do nekog sponzorstva. Govoreći iz tvoje specifične pozicije (organizatora, muzičara i, generalno, nekoga ko se veoma angažuje u tom polju), kako ti vidiš da se to odražava na celokupno stanje stvari – posećenost koncerata i posvećenost živoj svirci?
M: Već sam se u nekom od prošlih odgovora dotakao ove problematike. Internet je u naše zivote uneo mnogo promena i pričati o njemu samo kroz posmatranje underground muzicke scene nije baš zahvalno. Internet je izmenio sve sfere ljudskog zivota i delovanja, i moje je misljenje da čovečanstvo tek traži način da sve nekako svede na svoje mesto i da u sustini shvati šta sa svim tim. Kako sam već rekao, najopasnije je za najmlađe koji se tek razvijaju i koji odrastaju uz internet i koji ni ne poznaju život bez njega. Mislim da su potrebne ozbiljne studije i uključenje svih naučnih sfera da bi se ovaj problem rešio, inace, doći će do totalnog otuđenja i umiranja sveta koji znamo sada. Baš ovi primeri koje si ti navela su najbolji pokazatelji opasnosti od prepuštanja cele situacije nekontrolisanom bujanju i razvoju bez neke studiozne propratne akcije. Da zaključim, ako najmlađa populacija gubi interes za nešto kao sto je živa izvedba muzičkih dela (bilo kog zvuka) onda smo u ozbiljnom problemu, pošto sve ostaje na starijim generacijama koje polako nestaju... to onda vodi ka definitivnom nestajanju. Isto je sa svim vidovima umetnosti, kulture i života celokupno.
M: Apsolutno, Explosive bina je svet za sebe i nije kliše kada se kaze festival u festivalu. Ne, nema postotka, već se takođe trudimo da u odabiru prepoznamo i ponudimo kvalitet kada je rec o domaćoj sceni. Nastup na Exitu je prestiž i šansa našim bendovima da osete duh ogromnog festivala i da dele binu sa nekim od najjačih svetskih imena metal, punk, hc... Postojanje Explosive bine na festivalu kao što je Exit je višeslojno bitno, pre svega, po mom mišljenju, što ekstremnom zvuku daje posebno mesto za plasiranje poruke i stava koji svaki od ekstremnih pravaca nosi. Jer koliko god poznato i jako ime svira na Explosive bini to je i dalje duboki underground za publiku koja dolazi recimo samo na Main stage.
B: Explosive bina takođe nudi žanrovski šarenoliku paletu tvrđeg zvuka, najčešće grupisanu prema danima. Ono što najviše raduje, jeste da i mi konja za trku imamo, tj. da naši ljudi dobiju priliku da sviraju na, biću slobodna da kažem, tematskim večerima, sa stranim bendovima koji odgovaraju njihovom žanrovskom opredeljenju. Nama je sada zanimljivo na koji način se naši bendovi pozicioniraju u okviru same satnice, u odnosu na headliner-e. Možeš li mi reći nešto više o tome?
M. Baš ta raznolikost daje posebnu čar Explosive bini, pošto objedinjavanje pravaca kod nas baš i nije popularno, a Explosive bina to nudi od svog nastanka 2005. godine. Pozicija domaćih bendova je u većini slučajeva početni ili završni segment programa, pošto je glavnina programa popunjena najvećim imenima i bendovima koji generalno nose program svojim statusom. Ja uvek ponavljam svim bendovima isto, a to je da je najbitniji momenat kada upisuješ svoj bend na biling Exit festivala. To je šansa i, da kazem, marketinski potez koji se retko dobija i koji svakako treba da se iskoristi.
B: Jedna novost je i učešće naših bendova na Revolution festivalu u Temišvaru. Kakva je saradnja sa njihovom Xtreme binom?
M: Da, novi front je otvoren heh. Odlično je i, tako da kažem, naši bendovi dominiraju zajedno sa lokalnim. Što je najbitnije, naši bendovi su tamo fenomenalno prihvaćeni i svi su imali do sada odlične koncerte. Ja sam recimo veliki fan benda Bombarder čiji je koncert u Temišvaru bio jedan od boljih koje sam video / čuo (a nagledao sam ih se). Atmosfera je bila kao da smo u sred Beograda...fenomenalno. Takođe, takav proboj i šansa da se bendovi predstave nekoj stranoj zemlji su neprocenljivi. Neverovatno je da sa graničnom zemljom čiji veliki grad je na svega dva sata vožnje od naših velikih gradova nismo imali gotovo nikakvu muzičku saradnju kada je reč o underground scenama obe zemlje. Sve se svodilo na jako slabe i izolovane konekcije. A sada, nakon 3 Revolution festivala, situacija je daleko bolja. Na primer, direktna akcija bila je na ovogodisnjem FSP-u, kada su promoteri iz Temišvara došli kod nas, gledali bendove i nakon nastupa dogovarali gostovanja u Temišvaru bendova koji su im se svideli, da li može bolji pokazatelj bitnosti ovih događaja (Revolution / FSP)?
B: Bujanje internet kulture koja, osim dostupnosti i brzine informacija, pa i zatupljivanja senzibiliteta za novo, zanimljivo ili drugačije uopšte (što su svakako inače problematični pojmovi), dovodi do pojava specifičnih za muziku. Dakle, ispada lakše i čak, daleko isplativije, da se sedi kod kuće, vežba i samostalno snima, kako bi se dostigla pozicija youtube virtuoza i eventualno došlo do nekog sponzorstva. Govoreći iz tvoje specifične pozicije (organizatora, muzičara i, generalno, nekoga ko se veoma angažuje u tom polju), kako ti vidiš da se to odražava na celokupno stanje stvari – posećenost koncerata i posvećenost živoj svirci?
M: Već sam se u nekom od prošlih odgovora dotakao ove problematike. Internet je u naše zivote uneo mnogo promena i pričati o njemu samo kroz posmatranje underground muzicke scene nije baš zahvalno. Internet je izmenio sve sfere ljudskog zivota i delovanja, i moje je misljenje da čovečanstvo tek traži način da sve nekako svede na svoje mesto i da u sustini shvati šta sa svim tim. Kako sam već rekao, najopasnije je za najmlađe koji se tek razvijaju i koji odrastaju uz internet i koji ni ne poznaju život bez njega. Mislim da su potrebne ozbiljne studije i uključenje svih naučnih sfera da bi se ovaj problem rešio, inace, doći će do totalnog otuđenja i umiranja sveta koji znamo sada. Baš ovi primeri koje si ti navela su najbolji pokazatelji opasnosti od prepuštanja cele situacije nekontrolisanom bujanju i razvoju bez neke studiozne propratne akcije. Da zaključim, ako najmlađa populacija gubi interes za nešto kao sto je živa izvedba muzičkih dela (bilo kog zvuka) onda smo u ozbiljnom problemu, pošto sve ostaje na starijim generacijama koje polako nestaju... to onda vodi ka definitivnom nestajanju. Isto je sa svim vidovima umetnosti, kulture i života celokupno.
