Nikola Pejčinović: Srpska festivalska džez scena 2016
Procesi postmodernizma i globalizacije su krajem 20. i početkom 21. veka u velikoj meri izmenili sliku savremene muzike, kako u oblasti umetničke, tako i u okviru popularne. Kao pravac koji se nalazi u prostoru između ove dve sfere, džez je u poslednjih trideset godina značajno promenio svoj lik. Iako je u svom izvornom obliku multikulturalan, upisujući u svoj prvobitni muzički identitet elemente afričke, evropske i američke kulture i umetnosti, džez tek u poslednjih nekoliko decenija počinje ozbiljnije da se otvara ka drugim muzikama, ostvarujući sa njima najrazličitije sinteze. Među pravcima sa kojima džez danas najčešće ulazi u dijalog pri osvajanju novih žanrovshih prostora centralno mesto zauzimaju world music (etno džez, latino džez), elektronska muzika (elektro džez, nu džez, esid džez, džez rep) i savremena umetnička muzika (avangardni džez, fri džez).
Svakako da se poslednjih godina paralelno sa muzičkim jezikom menja i festivalska slika džeza. Danas je uobičajeno da na repertoarima festivala srećemo umetnike koji, osim tradicionalnih džez žanrova, neguju i smelije džez poetike. U skladu sa ovim razvija se i srpska festivalska džez scena, što možemo da sagledamo kroz osam najznačajnijih i medijski najzapaženijih domaćih međunarodnih manifestacija posvećenih džezu, održanih 2016. godine: Beogradski džez festival, Novosadski džez festival, Nišvil (Nišville), Pančevački džez festival, Jazzik festival Subotica, Jazzfest Kragujevac, Nova Festival, i Kanjiža džez festival.
Svakako da se poslednjih godina paralelno sa muzičkim jezikom menja i festivalska slika džeza. Danas je uobičajeno da na repertoarima festivala srećemo umetnike koji, osim tradicionalnih džez žanrova, neguju i smelije džez poetike. U skladu sa ovim razvija se i srpska festivalska džez scena, što možemo da sagledamo kroz osam najznačajnijih i medijski najzapaženijih domaćih međunarodnih manifestacija posvećenih džezu, održanih 2016. godine: Beogradski džez festival, Novosadski džez festival, Nišvil (Nišville), Pančevački džez festival, Jazzik festival Subotica, Jazzfest Kragujevac, Nova Festival, i Kanjiža džez festival.
Trideset drugi Beogradski džez festival nosio je slogan „Planeta džez“ i održan je od 26. do 30. oktobra 2016. godine u Domu omladine i Sava centru. Sa ukupno 21 sastavom na glavnom programu[1], ovo izdanje manifestacije ostalo je upamćeno po raznovrsnoj muzici i predstavljanju novih trendova iz Evrope i Amerike. Među izvođačima koji su nastupili je bilo onih čija je muzika osobena po tradicionalnom džez senzibilitetu, zatim onih koji džez kombinuju sa drugim žanrovima, te umetnika koji svojim opusom prevazilaze, pa i napuštaju okvire džez muzičke matrice. Prvo veče festivala obeležili su nastupi kvarteta pijaniste Vlade Maričića i američkog trubača Brajana Linča (Bryan Linch), te trija kubanskog pijaniste Alfreda Rodrigeza (Alfredo Rodriguez). Maričić i Linč su publici u Velikoj sali beogradskog Doma omladine ponudili interesantnu sintezu muzike balkanskog podneblja, izvornog džeza i latino džeza. Trio Alfreda Rodrigeza u svojoj muzici, pre svega pri tumačenju džez standarda, takođe polazi od latino izraza, ali ga u interpretaciji autorskih numera obogaćuje savremenijim, avangardnim džez senzibilitetom. Zvezda druge festivalske večeri svakako je bio izraelski kontrabasista Avišai Koen (Avishai Cohen), koji se u dvorani Sava centra predstavio sa svojim triom, izvodeći uglavnom materijal sa poslednjeg albuma From darkness (2015), nudeći prepoznatljive etno džez note svoje poetike. Za razliku od pomenutih umetnika, koji i pored žanrovskih iskoraka zadržavaju inicijalni džez izraz u svojoj muzici, autori poput španskog usnog harmonikaša Antonija Serana (Antonio Serrano) u potpunosti napuštaju obrise džez estetike. Ovaj autor je, takođe drugog dana Beogradskog džez festivala u Sava centru, nastupio sa kvintetom Flame&co, izvodeći muziku utemeljenu na španskom folkloru i flamenku.
Bubnjar Džek Didžonet (Jack DeJohnette), saksofonista Ravi Koltrejn (Ravi Coltrane) i basista Metju Gerison (Matthew Garrison), te kvartet Aziza su treće festivalske večeri koncertima u Sava centru ponudili muziciranje zasnovano na kombinaciji fri džez i afro bit uticaja. Treba istaći i to da su se na ovom izdanju Beogradskog džez festivala posebno istakli i muzičari iz Skandinavije. Bilo je onih koji se u svojoj muzici oslanjaju na konvencionalniji džez izraz, poput Horse orchestra (Danska/Švedska/Norveška/Island) ili Tord Gustavsen kvarteta (Norveška), ali i sastava poput All included, koji poetiku grade na radikalnim fri džez obrisima.
Poslednje dve večeri festivala obeležila je improvizovana džez muzika. Najpre smo slušali onu francuskog i italijanskog senzibiliteta, koncertima harmonikaša Vensana Peranija (Vincent Peirani), koji se predstavio albumom Living being, odnosno tromboniste Đanluke Pentrele (Gianluca Petrella) i kvinteta Cosmic renaissance. Finalne večeri manifestacije publika je imala priliku da isprati nastupe domaćih ansambala - Ščime trija + 1, Konzilijuma i Silard Mezei (Szilárd Mezei) septeta.
Bubnjar Džek Didžonet (Jack DeJohnette), saksofonista Ravi Koltrejn (Ravi Coltrane) i basista Metju Gerison (Matthew Garrison), te kvartet Aziza su treće festivalske večeri koncertima u Sava centru ponudili muziciranje zasnovano na kombinaciji fri džez i afro bit uticaja. Treba istaći i to da su se na ovom izdanju Beogradskog džez festivala posebno istakli i muzičari iz Skandinavije. Bilo je onih koji se u svojoj muzici oslanjaju na konvencionalniji džez izraz, poput Horse orchestra (Danska/Švedska/Norveška/Island) ili Tord Gustavsen kvarteta (Norveška), ali i sastava poput All included, koji poetiku grade na radikalnim fri džez obrisima.
Poslednje dve večeri festivala obeležila je improvizovana džez muzika. Najpre smo slušali onu francuskog i italijanskog senzibiliteta, koncertima harmonikaša Vensana Peranija (Vincent Peirani), koji se predstavio albumom Living being, odnosno tromboniste Đanluke Pentrele (Gianluca Petrella) i kvinteta Cosmic renaissance. Finalne večeri manifestacije publika je imala priliku da isprati nastupe domaćih ansambala - Ščime trija + 1, Konzilijuma i Silard Mezei (Szilárd Mezei) septeta.
Ovako je žanrovski izgledala slika trideset drugog po redu Beogradskog džez festivala – muzički i geografski raznovrsna i raskošna – ostvarujući ideju slogana manifestacije Planeta džez. Po sličnom modelu realizovani su i Novosadski džez festival i Nišvil. Osamnaesta novosadska manifestacija[2] održana je od 10. do 12. novembra 2016. godine u Srpskom narodnom pozorištu. Od domaćih izvođača, zapaženi su bili etno džez sastav Vasil Hadžimanov bend, koji je sa saksofonistom Žulijenom Luroom (Julien Lourau) otvorio festival, te mlada flautistkinja Milena Jančurić, koja se poslednje večeri manifestacije predstavila zajedno sa saksofonistima Milanom Jančurićem i Gustavom Damikom (Gustavo D'Amico), kontrabasistom Ehudom Etunom (Ehud Ettun), gitaristom Borisom Hložanom, pijanistom Lazarom Novkovim i bubnjarem Lavom Kovačem. Osim predstavljanja srpskih umetnika, ovo izdanje Novosadskog džez festivala ostaće upamćeno po bogatoj ponudi kada je reč o savremenoj američkoj džez sceni. O tome svedoče koncerti Amine Klodin Majers (Amina Claudine Myers), Markusa Striklenda (Marcus Strickland) i ansambla Twi-life, te trija trubača Dejva Daglasa (Dave Douglas), gitariste Marka Riboa (Marc Ribot) i bubnjarke Suzi Ibara (Susie Ibarra). Amina Klodin Majers u svojoj muzici kombinuje stare i nove tendencije, spojem tradicije gospela i bluza sa avangardnim džezom. Sa druge strane, sastavi okupljeni oko Markusa Striklenda i Dejva Daglasa gotovo u potpunosti napuštaju konvencinalnu džez matricu, nudeći pre svega muziciranje zasnovano na improvizacijama u duhu fri i avangardnog džeza.
Festival Nišvil[3] održan je od 11. do 14. avgusta 2016. godine, a ako uzmemo u obzir njegov slogan – Ka novim koridorima – jasno je da su i organizatori niške manifestacije, uostalom kao i godinama unazad, imali ideju o žanrovskom proširenju repertoara. Tako su se na scenama Earth i Sky na niškoj tvrđavi, osim izvođača tradicionalnog džez usmerenja (poput domaćeg Belgrade Dixieland Orchestra, britanskog sastava Shakatak ili američkog Bill Evans band-a), predstavili i umetnici koji džez uvode u dijalog sa novim muzikama u svojim opusima. U tom smislu, posebno su interesantni američki gitarista Al di Meola, britanski saksofonista i reper Soveto Kinč (Soweto Kinch) i pevačica Džos Stoun (Joss Stone). Višedecenijsko stvaralaštvo Di Meole karakterišu žanrovske odrednice poput džez fjužna, latino džeza i world music-a. Međutim, ova poslednja je na njegovom nastupu na otvaranju prošlogodišnjeg Nišvila bila dominantna, ako ne i jedina, pre svega zato što je gitarista na njemu predstavio materijal sa svog poslednjeg albuma Elisijum (Elysium, 2015), kojim dominira španski folklorni muzički izraz. Soweto Kinch je druge večeri festivala, takođe izvodio numere sa svog poslednjeg izdanja, The legend of Mike Smith iz 2013. godine. Ovaj umetnik svojim izvođaštvom džez otvara ka sferi hip-hopa, sučeljavanjem muzički hermetičnih instrumentalnih numera sa komunikativnijim rep pesmama. Džos Stoun je sa svojim bendom nastupila poslednje večeri festivala, i to različitim numerama iz svoje diskografije, nudeći karakterističan pristup džezu, obojen R&B-em, popom, soulom i regeom.
Evidentno je da ova tri festivala, Beogradski džez festival, Novosadski džez festivel i Nišvil, zadržavaju tradicionalne korene, ali da pritom istovremeno šire svoje džez vidike, pokušajem da programima publici ponude aktuelne savremene svetske džez trendove. Sa jedne strane, gosti manifestacija su bili umetnici koji u svojim poetikama koketiraju sa tradicijom i drugim muzikama (kao što su Vlada Maričić, Brajan Linč, Alfredo Rodrigez, Avišai Koen, Antonio Serano, Vasil Hadžimanov, Amina Klodin Majers, Al di Meola ili Džos Stoun), ali, sa druge, i izvođači koji idu korak dalje i savremenim pristupom stvaranju i interpretaciji prave smeliji otklon od konvencionalne džez estetike (poput trija Didžonet/Koltrejn/Gerison, kvateta Aziza, ansambla All included, Markusa Striklenda i sastava Twi-life, trija Daglas/Ribo/Ibara ili Sovetoa Kinča).
Festival Nišvil[3] održan je od 11. do 14. avgusta 2016. godine, a ako uzmemo u obzir njegov slogan – Ka novim koridorima – jasno je da su i organizatori niške manifestacije, uostalom kao i godinama unazad, imali ideju o žanrovskom proširenju repertoara. Tako su se na scenama Earth i Sky na niškoj tvrđavi, osim izvođača tradicionalnog džez usmerenja (poput domaćeg Belgrade Dixieland Orchestra, britanskog sastava Shakatak ili američkog Bill Evans band-a), predstavili i umetnici koji džez uvode u dijalog sa novim muzikama u svojim opusima. U tom smislu, posebno su interesantni američki gitarista Al di Meola, britanski saksofonista i reper Soveto Kinč (Soweto Kinch) i pevačica Džos Stoun (Joss Stone). Višedecenijsko stvaralaštvo Di Meole karakterišu žanrovske odrednice poput džez fjužna, latino džeza i world music-a. Međutim, ova poslednja je na njegovom nastupu na otvaranju prošlogodišnjeg Nišvila bila dominantna, ako ne i jedina, pre svega zato što je gitarista na njemu predstavio materijal sa svog poslednjeg albuma Elisijum (Elysium, 2015), kojim dominira španski folklorni muzički izraz. Soweto Kinch je druge večeri festivala, takođe izvodio numere sa svog poslednjeg izdanja, The legend of Mike Smith iz 2013. godine. Ovaj umetnik svojim izvođaštvom džez otvara ka sferi hip-hopa, sučeljavanjem muzički hermetičnih instrumentalnih numera sa komunikativnijim rep pesmama. Džos Stoun je sa svojim bendom nastupila poslednje večeri festivala, i to različitim numerama iz svoje diskografije, nudeći karakterističan pristup džezu, obojen R&B-em, popom, soulom i regeom.
Evidentno je da ova tri festivala, Beogradski džez festival, Novosadski džez festivel i Nišvil, zadržavaju tradicionalne korene, ali da pritom istovremeno šire svoje džez vidike, pokušajem da programima publici ponude aktuelne savremene svetske džez trendove. Sa jedne strane, gosti manifestacija su bili umetnici koji u svojim poetikama koketiraju sa tradicijom i drugim muzikama (kao što su Vlada Maričić, Brajan Linč, Alfredo Rodrigez, Avišai Koen, Antonio Serano, Vasil Hadžimanov, Amina Klodin Majers, Al di Meola ili Džos Stoun), ali, sa druge, i izvođači koji idu korak dalje i savremenim pristupom stvaranju i interpretaciji prave smeliji otklon od konvencionalne džez estetike (poput trija Didžonet/Koltrejn/Gerison, kvateta Aziza, ansambla All included, Markusa Striklenda i sastava Twi-life, trija Daglas/Ribo/Ibara ili Sovetoa Kinča).
Za razliku od Beogradskog džez festivala, Novosadskog džez festivala i Nišvila, repertoar Pančevačkog džez festivala[4], održanog od 3. do 6. novembra 2016. godine u Kulturnom centru Pančeva, bio je tradicionalnije usmeren. To su pokazali izvođači poput Lija Konica (Lee Konitz), Džona Skofilda (John Scofield) i Džejms Karter Organ trija (James Carter Organ Trio). Na primer, Skofild je nastupio prve večeri manifestacije, izvodeći materijal sa poslednjeg albuma Country for old men (2016), u kojem kroz interpretaciju džez standarda provlači sintezu dva kanonska žanra - bluza i kantrija, dok se Konic druge festivalske večeri, uz Big bend Radio-televizije Srbije, predstavio improvizovanim materijalom u tradicionalnom bibap džez maniru. Iako je na Pančevačkom festivalu bilo džez izvođača avangardnijeg i eksperimentalnijeg usmerenja, poput američke pijanistkinje Mire Melford (Myra Melford), čini se da je umetnicima konvencionalnijeg džez izraza ostavljeno više prostora na programu manifestacije.
Sedmi Jazzik festival Subotica[5] i sedamnaesti Jazzfest Kragujevac[6], koji su trajali od 27. do 28. i od 28. do 30. oktobra 2016. godine, ponudili su relativno skroman program. Kochetov kvartet, bend Yellow jackets i Nikoleta Soke (Nikoletta Szoke), izvođači uglavnom tradicionalnijeg džez usmerenja, predstavili su se na subotičkoj manifestaciji. Sa druge strane, repertoar kragujevačkog festivala je bio žanrovski savremeniji, pre svega zbog interpretacije muzičara kao što su već pomenuti norveški sastav All included, te austrijski David Helbok (David Helbock) trio i nemački Diter Ilg (Dieter Ilg) trio.
U odnosu na prethodno pomenute festivale, Nova Festival i Kanjiški džez festival se posebno izdvajaju kada je reč o žanrovima izvođača koji su na njima nastupili. Nova Festival[7], održan od 13. do 15. oktobra 2016. godine u Pančevu, Kovinu i Beogradu, svojim repertoarom ali i repertoarskom politikom već drugu godinu za redom uspešno gradi status nosioca novih muzičkih tendencija: „Nova Festival je višednevna umetnička manifestacija čiji se program sastoji iz muzičkog (centralnog) i strip (pratećeg) segmenta, a ideja manifestacije je da publici predstavi savremene umetničke prakse, orijentisane ka eksperimentalnom pristupu i ukrštanju različitih umetničkih žanrova. Na dugoročnom planu, Nova Festival teži da podstakne mlade umetnike da se bave novom i avangardnom umetnošću kroz predstavljanje aktuelnih i renomiranih umetnika iz ove žanrovske sfere (u regionu, Evropi i svetu)...“[8] Dakle, Nova Festival žanrovski nije striktno usmeren ka džezu, već svoj repertoar širi ka ostalim muzičkim oblastima, pre svega ka svetu umetničke muzike, pri čemu se kao zajednički imenitelj za sve izvođače i glavna programska okosnica manifestacije ističu inovativnost i savremen pristup muzici. O tome svakako svedoče izvođači koji su nastupili na ovoj manifestaciji, kao što su duo FredDo, Silard Mezei i Tubass kvintet, Jasna Jovićević i Gabriela Koso ili Kaja Draksler i Suzana Santoš Silva (Susana Santos Silva). Oni u svom stvaralaštvu kombinuju elemente improvizovanog džeza i savremene umetničke muzike, te tako u njihovoj muzici dobijamo žanrovske sinteze koje se kreću između ove dve prakse. To možda najbolje može da se pokaže na primeru koncerta slovenačke pijanistkinje Kaje Draksler i portugalske trubačice Suzane Santoš Silva, održanog trećeg dana festivala u Studiju 6 Radio Beograda. Ove umetnice svoju interpretaciju temelje pre svega na improvizovanom materijalu, pri čemu kao glavno izražajno sredstvo koriste eksperimentalni i avangardni džez muzički jezik, veoma često zamagljujući granice između njih. Osim uobičajenog načina dobijanja tona, u njihovom tumačenju smo imali priliku da čujemo inovativne i nekonvencionalne strategije izgradnje muzičkog toka, kao što su preparacija klavira ili primena proširenih izvođačkih tehnika na trubi. Ovakva zvučna slika je pravi reprezent onoga što Nova Festival svojim repertoarom želi da ponudi – smeo muzički izraz, oslobođen od strogih žanrovskih ograničenja.
Sedmi Jazzik festival Subotica[5] i sedamnaesti Jazzfest Kragujevac[6], koji su trajali od 27. do 28. i od 28. do 30. oktobra 2016. godine, ponudili su relativno skroman program. Kochetov kvartet, bend Yellow jackets i Nikoleta Soke (Nikoletta Szoke), izvođači uglavnom tradicionalnijeg džez usmerenja, predstavili su se na subotičkoj manifestaciji. Sa druge strane, repertoar kragujevačkog festivala je bio žanrovski savremeniji, pre svega zbog interpretacije muzičara kao što su već pomenuti norveški sastav All included, te austrijski David Helbok (David Helbock) trio i nemački Diter Ilg (Dieter Ilg) trio.
U odnosu na prethodno pomenute festivale, Nova Festival i Kanjiški džez festival se posebno izdvajaju kada je reč o žanrovima izvođača koji su na njima nastupili. Nova Festival[7], održan od 13. do 15. oktobra 2016. godine u Pančevu, Kovinu i Beogradu, svojim repertoarom ali i repertoarskom politikom već drugu godinu za redom uspešno gradi status nosioca novih muzičkih tendencija: „Nova Festival je višednevna umetnička manifestacija čiji se program sastoji iz muzičkog (centralnog) i strip (pratećeg) segmenta, a ideja manifestacije je da publici predstavi savremene umetničke prakse, orijentisane ka eksperimentalnom pristupu i ukrštanju različitih umetničkih žanrova. Na dugoročnom planu, Nova Festival teži da podstakne mlade umetnike da se bave novom i avangardnom umetnošću kroz predstavljanje aktuelnih i renomiranih umetnika iz ove žanrovske sfere (u regionu, Evropi i svetu)...“[8] Dakle, Nova Festival žanrovski nije striktno usmeren ka džezu, već svoj repertoar širi ka ostalim muzičkim oblastima, pre svega ka svetu umetničke muzike, pri čemu se kao zajednički imenitelj za sve izvođače i glavna programska okosnica manifestacije ističu inovativnost i savremen pristup muzici. O tome svakako svedoče izvođači koji su nastupili na ovoj manifestaciji, kao što su duo FredDo, Silard Mezei i Tubass kvintet, Jasna Jovićević i Gabriela Koso ili Kaja Draksler i Suzana Santoš Silva (Susana Santos Silva). Oni u svom stvaralaštvu kombinuju elemente improvizovanog džeza i savremene umetničke muzike, te tako u njihovoj muzici dobijamo žanrovske sinteze koje se kreću između ove dve prakse. To možda najbolje može da se pokaže na primeru koncerta slovenačke pijanistkinje Kaje Draksler i portugalske trubačice Suzane Santoš Silva, održanog trećeg dana festivala u Studiju 6 Radio Beograda. Ove umetnice svoju interpretaciju temelje pre svega na improvizovanom materijalu, pri čemu kao glavno izražajno sredstvo koriste eksperimentalni i avangardni džez muzički jezik, veoma često zamagljujući granice između njih. Osim uobičajenog načina dobijanja tona, u njihovom tumačenju smo imali priliku da čujemo inovativne i nekonvencionalne strategije izgradnje muzičkog toka, kao što su preparacija klavira ili primena proširenih izvođačkih tehnika na trubi. Ovakva zvučna slika je pravi reprezent onoga što Nova Festival svojim repertoarom želi da ponudi – smeo muzički izraz, oslobođen od strogih žanrovskih ograničenja.
Sličan žanrovski senzibilitet krasio je i program 21. Kanjiškog džez festivala[9], održanog od 9. do 24. septembra 2016. godine na dve lokacije, u Subotici i Kanjiži, pod sloganom Where the roots meet contemporary music. U tom smislu, poput Nova Festivala, i ova manifestacija okuplja umetnike koji gaje tendencije ka eksperimantisanju i stvaranju novih žanrovskih polja. Oni se u tom poduhvatu kreću između svetova savremene umetničke muzike i džeza, smelo preispitujući njihove potencijale stvaranjem i izvođaštvom. To je možda najbolje potvrdio austrijski trubač Franc Hocinger (Franz Hautzinger), koji je upečatljivim koncertom sa svojim bendom Oriental Space obeležio otvaranje festivala. Osim Hocingera na četvrttonskoj trubi, ovaj ansambl čine još i Helge Hintereger (Helge Hinteregger) za elektronikom i semplovima, Mazen Kerbaj na trubi i Šarif Senaui (Sharif Sehnaoui) na prepariranoj gitari. Već sam instrumentalni sastav i tretman instrumenata članova Oriental space-a nagoveštavaju o kakvoj se poetici radi. Osnova izgradnje muzičkog toka u interpretaciji ansambla je (avangardna) džez improvizacija, kojom se umetnici primenom različitih postupaka transformacije materijala – od preparacije, preko upotrebe proširenih tehnika, do manipulisanja zvuka elektronskim medijem – upuštaju u žanrovsko eksperimentisanje, radikalno se udaljavajući od stvaralačkog i izvođačkog polazišta.
Krećući se u rasponu od tradicionalnog do savremenog, programi prošlogodišnjih srpskih džez festivala su, generalno gledano, imali bogatu i raznovrsnu ponudu, punu različitih žanrovskih nijansi i kombinacija, pokazujući da idu u korak sa svetskim trendovima u džezu, o čemu svedoče gostovanja umetnika koji su aktuelni i aktivni na međunarodnoj sceni. U vezi sa tim treba pomenuti i sličnost između pojedinih manifestacija kada je reč sloganima pod kojima su održane, a koji su inspirisani idejama jedinstva i inovativnosti, kao što su Planeta džez (Beogradski džez festival), Ka novim koridorima (Nišvil), Where the roots meet contemporary music (Kanjiža džez festival), Do you speak Jazzik? (Jazzik festival Subotica) ili Past-present-future (Pančevački džez festival). Ipak, nisu svi festivali žanrovski oblikovani na isti način. Beogradski, Novosadski džez festival i Nišvil u pogledu žanra na neki način ostaju „između“ džez tradicije i inovacije, s obzirom na to da su svojim repertoarima obuhvatili žanrovski širok spektar umetnika. Ako bismo pokušali da zamislimo srpsku džez festivalsku mapu, ove tri manifestacije bi formirale njen centar. Oko njega bi se kao „sateliti“ (u smislu repertoarske i žanrovske bliskosti) nalazili Pančevački, Kragujevački džez festival i Jazzik festival Subotica. Konačno, marginu srpske džez festivalske mape predstavljali bi festival u Kanjiži i Nova Festival, koji su se pokazali kao jedine džez manifestacije koje svojim programom u potpunosti, radikalno iskoračuju iz žanrovskog i repertoarskog džez kanona.
[1] http://bjf.rs/timeline/
[2] http://novisadjazzfestival.rs/program/
[3] http://nisville.com/index.php/sr/program-srp
[4] http://www.kulturnicentarpanceva.rs/sr/19-jazz-pancevacki-festival
[5] http://www.jazzikfestival.com/satnica/
[6] http://www.jazzin.rs/jazzfest-kragujevac-2016-program/
[7] http://novafestival.rs/sr/nova-festival-2016-program/
[8] http://novafestival.rs/sr/o-nova-festivalu/
[9] http://www.jazzin.rs/kanjiza-jazz-festival-2016-program/
[1] http://bjf.rs/timeline/
[2] http://novisadjazzfestival.rs/program/
[3] http://nisville.com/index.php/sr/program-srp
[4] http://www.kulturnicentarpanceva.rs/sr/19-jazz-pancevacki-festival
[5] http://www.jazzikfestival.com/satnica/
[6] http://www.jazzin.rs/jazzfest-kragujevac-2016-program/
[7] http://novafestival.rs/sr/nova-festival-2016-program/
[8] http://novafestival.rs/sr/o-nova-festivalu/
[9] http://www.jazzin.rs/kanjiza-jazz-festival-2016-program/